×
Праћење испорука док се крећу кроз карантинске зоне и луке подразумева поступање према више од 14 хиљада различитих прописа широм света. Према недавним студијама које истражују проблеме у међународној превозној логистици, отприлике две трећине свих застоја настају због неподударања документације на граници. Ствари су још компликованије у подручјима где инфраструктура није довољно развијена. Око четрдесет посто земаља које се сматрају тржиштима у развоју једноставно нема одговарајуће системе за праћење робе која улази и излази из њихових лука. То ствара значајне проблеме у видљивости за компаније које покушавају да прате где се њихова роба заправо налази током транспорта.
Praćenje u realnom vremenu sa ažuriranjima na svakih manje od 30 minuta smanjuje troškove čuvanja zaliha za 18%. Potpuna vidljivost isporuke omogućava preduzećima da proaktivno menjaju rute kako bi izbegli geopolitičke poremećaje, optimizovali iskorišćenje kontejnera za 22% i smanjili gubitke usled krađe tereta za 740 hiljada dolara godišnje.
Najnoviji GPS sistemi, uz RFID tehnologiju i uređaje Interneta stvari, menjaju način na koji pratiimo robu širom sveta. Ovi GPS uređaji sada mogu da odrede lokaciju sa preciznošću od samo nekoliko milimetara, što je prilično impresivno. U međuvremenu, ti mali RFID tagovi omogućavaju automatsko skeniranje celokupne robe kada brodovi stignu u luke ili kada se roba kreće kroz skladišta. A zatim postoje IoT senzori koji zapravo nadgledaju ono što se dešava unutar kontejnera tokom transporta. Oni prate stvari poput promena temperature unutar pola stepena Celzijusovih i vode računa o nivou vlažnosti vazduha. Prema nedavnim nalazima iz Izveštaja o inovacijama u logistici objavljenom prošle godine, kompanije koje su usvojile ovu tehnologiju imale su gotovo duplo manje kašnjenja u isporuci u poređenju sa starim ručnim metodama. Kada sve ove tehnologije rade zajedno, one praktično stvaraju kontinuiranu digitalnu stazu koja prati proizvode preko međunarodnih granica. Ovo je takođe znatno skratilo vreme obrade carinskih postupaka, ponekad čak za trideset procenata, prema stručnjacima iz industrije.
Pametni kontejneri omogućeni IoT tehnologijom mogu automatski prilagoditi svoju unutrašnju sredinu za osetljiv teret. Kada je reč o lekovima, senzori na brodu će se aktivirati kada temperature pređu dozvoljene granice, sprečavajući gubitke od pokvarenih proizvoda koji iznose oko 740 hiljada dolara godišnje, prema istraživanju Ponemon iz prošle godine. Brodovlasničke kompanije su primetile smanjenje za nekih 92% u zahtevima za osiguranje povezanim sa pokvarenim teretom tokom transporta. Takođe, ne treba zaboraviti ni kontrole vlažnosti koje rade non-stop, jer sprečavaju koroziju metalnih delova koji se isporučuju u inostranstvo, čime se štedi otprilike 12 miliona dolara vrednosti industrijske opreme svake godine samo na dugim pomorskim putovanjima između kontinenata.
Savremena rešenja za praćenje mešovito koriste GPS signale i povezivanje sa baznim stanicama kada se brodovi nalaze u blizini gradova, dok se u otvorenim okeanima i zaleđenim regionima, poput Arktika, oslanjaju na satelite. Uzmimo kao primer severne morske rute koje u velikoj meri zavise od satelita koji kruže blizu Zemlje kako bi pozicija bila ažurirana svakih nekoliko sekundi. Većina većih kompanija prijavljuje pouzdanost od oko 99% u oblastima gde nestaje mobilna pokrivenost, zahvaljujući pametnim sistemima koji automatski prebacuju između različitih mreža. To znači da se teretni brodovi mogu i dalje neprekidno prati čak i kada luke u jugoistočnoj Aziji budu zatvorene usled jakih kiša tokom meseci kišne sezone.
Док уређаји за Интернет ствари намењени индустријској употреби нуде издржљивост према војном стандарду, њихова цена по јединици од 120—450 долара често премашује буџете за испоруке високог капацитета. Многи оператори сада користе сензоре по принципу „плати по путовању“ који коштају 3—8 долара по контейнерском путовању, смањујући капитална улагања за 65% без губитка критичних података о температури или геолокацији.
Технологија праћења у реалном времену на морским, ваздушним и копненим превозима коначно решава један велики проблем за светске бродске компаније — оне досадне слепе зоне када се терет помера са једног типа превоза на други. Данас, паметни ИоТ уређаји и ГПС системи заједно прате робу док се креће између бродова, авиона и камиона, стварајући јаснију слику о томе где се све заправо налази. Када се контејнери ставе на луку с уграђеним ГПС-ом, њихов прелазак на авионе активира аутоматско ажурирање испратница, значајно смањујући време чекања. Према последњим подацима ДХЛ-а са прошле године, неки извештаји тврде да то смањује закашњења за око 40 процената у односу на старе папирне методе.
Платформе за праћење које обухватају цео ланац снабдевања уједињују податке са GPS уређаја, RFID ознака и разних IoT сензора, тако да предузећа могу да прате контейнере било где путују. Према истраживању објављеном од стране Гартнера прошле године, компаније које су увеле ову технологију праћења имале су смањење оперативних трошкова за око 27 процената, углавном зато што су бродови проводили мање времена безрадно у пристаништима и много брже пролазили кроз царину него раније. Још једна велика предност су аутоматска упозорења када температура или ниво влажности изађу из норме унутар транспортних контјнера. Ово је посебно важно за ствари попут лекова који захтевају хлађење или свежих производа који се транспортују између различитих клима, где би нагле промене могле уништити целу испрату.
Једна велика компанија за електронику спровела је тестирање 2023. године користећи паметне контейнере који прате испоруке у реалном времену кроз све врсте транспортних путева од Шенџена до Лос Анђелеса, укључујући бродове, авионе и камионе. Када је систем детектовао застој од 12 сата на луци који се управо дешавао, преусмерио је око 30 процената тих контейнера на авионе како би ипак успели да испуне рокове испоруке. Као резултат тога, укупан број касних испорука смањен је за око 18%, што је прилично импресивно узимајући у обзир да су трошкови остали отприлике у оквиру 5% од износа који је првобитно буџетиран за целу операцију.
Стара, застарела система често престају да функционишу када се контејнери премештају са једног превозника на други, што изазива разне проблеме у праћењу. Али сада видимо како технологија блокчејна улази у игру и прати све податке међу различитим превозним компанијама без икаквих прекида. Према недавној студији McKinsey-ја, предузећа која су увела ове нове системе имала су пад грешака у документацији за око половину, тачније за 52%, а досадашње временски захтевне предаје терета између превозника постале су брже, смањивши време чекања за приближно 22% само прошле године. Оно што омогућава тако добар рад јесте постојање стандардизованих начина за дигиталну комуникацију између бродских компанија, авио-компанија и камионских превозника. То значи да информације непрекидно глатко пролазе кроз ланac снабдевања, чак и ако је на различитим тачкама укључено више спољних добављача.
Облак базирани платформи спајају све ове разбацане податке о логистици у један једноставан за преглед табелу, омогућавајући компанијама стални увид у своје међународне испоруке. Погледајте на пример резултате из Извештаја о тржишту облак логистике за 2024. годину. Ови системи могу заправо пратити где се терет тренутно налази, шта се дешава са таможанским очишћењем, чак и мониторисати нивое температуре и влажности истовремено на више од петнаест различитих транспортних центара. Више никаквог гађања ажурирања кроз бескрајне имејлове или хаос у табеларним приказима. Компаније које користе ова средства имале су прилично значајан пад задршка — око 32 процента према Logistics Tech Quarterly-ју прошле године. Највећа предност? Мање фрустрације када покушавате да откријете због чега нешто још није стигло.
Савремени системи праћења комбинују GPS локације контејнера са разним подацима сензора — мерењима температуре, нивоима влажности, чак и детектовањем удара — а затим обраде те податке помоћу прилично напредних алгоритама вештачке интелигенције који откривају проблеме пре него што постану велики изазови. Узмимо на пример испоруку хладњачког морског плодa: када температура нагло порасте преко дозвољене границе, ови системи аутоматски шаљу упозорења, тако да особе у логистици могу пребацити робу на друго место, обично у року од 2 до 4 сата. То је знатно боље у односу на старе методе које су, према подацима из часописа Maritime Tech Journal прошле године, захтевале скоро двоструко више времена. Права вредност ових система је у томе што људи више не губе време у анализирању бројева и графикона, већ добијају корисне информације које могу одмах да искористе.
Облак системи могу лако управљати масовним повећањима запремине испорука у периодима високог оптерећења, понекад скалирајући до десет пута више од нормалног. Међутим, према недавном истраживању Cloud Security Alliance (2024), скоро седам од десет компанија брине о томе где се њихови подаци чувају и колико су заиста безбедни. Добра вест? Многа модерна решења у облаку директно решавају ове забринутости. Почели су да граде регионалне центре података у различитим земљама, уводе јаке стандарде енкрипције AES-256 и успостављају контроле приступа засноване на улогама, тако да само овлашћени корисници имају приступ осетљивим подацима. Ове мере помажу компанијама да задовоље строге прописе као што је GDPR, а да при томе задрже критичне функције праћења у реалном времену које менаџери логистике свакодневно користе.
Системи за praћење данас аутоматски шаљу ажурирања када дође до застоја дужег од 24 сата, када се руте разликују више од 5 процената од планираних или када постоје проблеми приликом проласка кроз царину. Примање ових упозорења даје предузећима време да предузму мере, као што су промена правца транспорта робе, прилагођавање распореда запослених или унапред припремање документације. Према извештају о ефикасности логистике из прошле године, овакав проактивни приступ смањује застоје за око 32% у поређењу са једноставним ручним надзором. Неки од бољих система заправо анализирају претходне податке о времену потребном за очишћавање испорука на плимским лукама и комбинују те информације са тренутним условима. Ово помаже да се идентификују могући застоји на лукама чак и пре него што терет стигне на место.
Контейнери опремљени сензорима заједно са камионима који имају ГПС праћење омогућавају бродским компанијама да добијају ажурне информације о времену чекања на пристаништима, тако да могу усмерити терет ка мање заступљеним терминалима када је то потребно. Узмимо за пример прошлогодишњу сушицу Панамског канала – неке компаније су користиле податке у реалном времену о нивоу воде и успеле да уштеде отприлике 740 милиона долара вредности изгубљеног времена тако што су преусмериле робу из Азије намењену источној обали према лукама на западној обали. Када је у питању испуњавање прописа, ствари постају једноставније јер аутоматске надоградње обављају царинску документацију, због чега је дошло до смањења неуспешних инспекција за скоро 20 процената у односу на претходне године, према недавним извештајима из индустрије.
Данас, модели машинског учења могу предвидети проблеме у ланцу снабдевања било где од две недеље до месец дана унапред, анализирајући ствари попут метеоролошких трендова, политичких ситуација широм света и претходних резултата превозника. Пробни покрет прошле године такође је показао веома импресивне резултате – компаније су изгубиле око две трећине мање перишабилних производа током урагана зато што је вештачка интелигенција предложила друге руте испоруке. Нови системи на тржишту ће заправо активирати и почети правити измене сами када одређени ризици постану превелики. Замислите да се аутоматски пребаци са камиона на бродове или пронађе нове добављаче, без потребе за ручним умешањем.
Блокчеин платформе омогућавају компанијама да безбедно деле осетљиве податке кроз цепове снабдевања, без откривања тајних информација. Произвођачи могу сарађивати са превозним компанијама и каринским службама, а да при том задрже своје власничке податке заштићене. Узмимо пример аутомобилске индустрије – једна група добављача је прошле године смањила досадне преносе испорука скоро наполовини (око 41%) кад су почели да користе стандардне API-је за праћење локације испорука и стања током транспорта. Оно што чини ове блокчеин системе заиста вредним јесте уграђена функција ревизионог записа. То помаже свима да остану у складу са стално промењеним међународним трговинским правилима, без потребе да претражују хартије сваки пут када инспектор дође.
Праћење логистике у иностранству суочено је са изазовима као што су бројне картичке регулације, недовољна инфраструктура у тржиштима у развоју и ограничења старијих система за праћење.
Технологије праћења у реалном времену, као што су GPS, RFID и IoT сензори, омогућавају прецизно праћење локације, аутоматске ажуриранија и стално надгледање условâ у контейнерима.
Платформе засноване на облаку централизују податке о логистици, омогућавају видљивост испоруке у реалном времену, интеграцију са GPS-ом и IoT-ом ради проактивних увидења и безпрекорну комуникацију кроз системе ланца снабдевања.
Предиктивна аналитика и вештачка интелигенција помажу у предвиђању и спречавању поремећаја у ланцу снабдевања анализирајући образце и трендове, што омогућава превентивно преусмеравање или измене у логистици.
Блокчејн осигурава безбедну размену података кроз ланце снабдевања, смањује грешке у папирима, убрзава пренос терета између превозника и омогућава трагове за ревизију у циљу прописне регулаторне прилагођености.
