Logistički performans zavisi od otpornosti i pouzdanosti

21. aprila 2023. u Vašingtonu, Svetska banka je objavila izveštaj o Indeksu performansi logistike (LPI) za 2023. godinu. Izveštaj procenjuje sposobnost različitih zemalja da efikasno i pouzdanо prevoze robe preko svojih granica.

Izveštaj, pokrenut pod nazivom „Povezivanje za konkurenciju“, označava sedmu iteraciju izveštaja LPI. U poslednjih tri godine, svet je bio sv证okao neverovatnom prekidu globalnih lanaca snabdevanja, uglavnom zbog pandemije COVID-19, što je vodilo do značajnih kašnjenja u isporuci. Izveštaj LPI obuhvata 139 zemalja i ispituje mogućnost formiranja pouzdanih mreža lanaca snabdevanja i strukturne elemente koji podržavaju ove lanove, kao što su kvalitet logističkih usluga, infrastruktura trgovine i transporta, kao i upravljanje granicama.

Mona Haddad, Globalni direktor Svetske banke za trgovinu, ulaganja i konkurentnost, je izrazila: „Logistika čini backbone globalne trgovine, koja je moćan katalizator ekonomske ekspanzije i smanjenja siromaštva. Izveštaj LPI pomaže razvojnim zemljama da identifikuju oblasti koje trebaju poboljšati kako bi povećali svoju konkurentnost.“

Uzimajući u obzir sve moguće trgovinske rute, kontejner u proseku provede 44 dana u prevozu od ulaznog porta u izvoznoj zemlji do odredišnog porta, sa standardnom devijacijom od 10.5 dana. Ovaj period čini 60% ukupnog vremena potrebnog za međunarodnu trgovinu robe.

Prema izveštaju LPI iz 2023. godine, digitalizacija lanaca ponude od početka do kraja, posebno digitalne inicijative u novim ekonomijama, je smanjila kašnjenja u portovima za do 70% u poređenju sa razvijenim zemljama. Pored toga, zelena logistika uz postojan porast interesovanja, pri čemu 75% prevoznika biraju ekološke načine transporta prilikom izvoza u bogate zemlje.

Kristina Vajdhol, starij ekonomist u Grupi Svetske banke odseka za makroekonomiju, trgovinu i ulaganja i jedna od autorka izveštaja, je naglasila: „Iako prevoz zauzima većinu vremena, najduži kašnjenja se dešavaju u morskim luku, aerodromima i intermodalnim čvorovima. Politike usmerene na ove oblasti mogu poboljšati pouzdanost.“

Takve ciljane politike obuhvataju pojednostavljanje pravila pružanja carinske dozvole, ulaganje u infrastrukturu, uvođenje digitalnih tehnologija i poticanje razvoja ekološki održive logističke industrije kroz uvođenje niskougljičnih režima transporta robe i energetski efikasnije metode skladištenja.