Svetska banka je 21. aprila 2023. godine u Vašingtonu predstavila izveštaj Indeksa logističkih performansi (LPI) za 2023. godinu. Ovaj izveštaj procenjuje nadležnost različitih nacija u brzom i zavisnom transportu robe preko njihovih granica.

Izveštaj, kršten pod nazivom "Povezivanje sa konkurencijom", predstavlja sedmu iteraciju LPI izveštaja. U poslednje tri godine svet je bio svedok nenadmašnog poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, pre svega zbog pandemije COVID-19, što je dovelo do znatnih kašnjenja isporuka. Izveštaj LPI obuhvata 139 zemalja i ispituje izvodljivost uspostavljanja pouzdanih mreža lanca snabdevanja i strukturnih elemenata koji jačaju te lance, kao što su kvalitet logističkih usluga, trgovinska i transportna infrastruktura i upravljanje granicom.

Mona Hadad, globalna direktorka Svetske banke za trgovinu, investicije i konkurentnost, izrazila je: "Logistika služi kao okosnica globalne trgovine, koja je snažan katalizator ekonomske ekspanzije i ublažavanja siromaštva. Izveštaj LPI pomaže zemljama u razvoju u odredivanju oblasti kojima je potrebno unapređivanje kako bi se povećala njihova konkurentnost."

Imajući u vidu sve održive trgovinske puteve, kontejner obično provede u proseku 44 dana u tranzitu od ulazne luke u zemlji izvoza do odredišne luke, sa standardnom devijacijom od 10,5 dana. Ovo trajanje čini 60 odsto ukupnog vremena potrebnog za međunarodnu trgovinu robom.

Prema izveštaju LPI za 2023. godinu, digitalizacija lanaca snabdevanja od kraja do kraja, posebno digitalnih inicijativa u ekonomijama u razvoju, ograničila je kašnjenja luka za do 70 odsto u poređenju sa razvijenim zemljama. Pored toga, zelena logistika svedoči sve većoj potražnji, a 75 odsto špediteri odlučuju se za ekološke načine transporta prilikom izvoza u bogate zemlje.

Kristina Vidlho, viši ekonomista u Makroekonomiji, trgovini i investicionoj globalnoj praksi Grupe Svetske banke i koautorka izveštaja, rekla je: "Iako isporuka troši većinu vremena, najznačajnija kašnjenja se lome na morskim lukama, aerodromima i međumodalnim raskrsnicama. Politike usmerene na te oblasti mogu da unaprede pouzdanost."

Takva ciljana politika obuhvata pojednostavljivanje procedura čišćenja carina, infrastrukturne investicije, usvajanje digitalne tehnologije i podsticanje razvoja ekološki održive logističke industrije kroz uvođenje režima transporta tereta sa niskim ugljenikom i energetski efikasnijih tehnika skladištenja.